Икона - Прозор ка Богу
Победу иконопоштовалаца Православна црква слави сваке године - прве недеље Часног поста. Ово славље почело је од патријарха цариградског Методија, када је марта 843. свечано проглашено васпотављање светих икона, у време царице Теодоре и сина јој Михаила Трећег. Названа је та недеља - Недељом Православља, за спомен победе православне вере, православног исповедања над јеретичким заблудама и земним мудровањем. То је та здрава вера, чиста и непроменљива вера, какву је дао Господ Исус Христос, предао какву су проповедали Његови апостоли, потврдили свети мученици, вера како су је изложили васељенски сабори и разјаснили Свети Оци. То је наша светосавска вера, која је давала могућност народу нашег да буде у благодатној вези са Богом и са свима светима и преко које је добијао неодољиву моралну снагу да брани своју независност и самосталност, своју душу и свој образ, да брани своју Светосавску цркву и своју државу. "Род људски на земљи није друго до најсавршенији иконостас Божји. Овај свет, сви светови, ова васиона, све безбројне васионе и јесу величанствени храм Божји, а људи - иконостас тога храма. Јер је сваки човек посебна икона Божја, посебна слика божја, посебно обличје Божје", пише о. Јустин. Зато је и дат живот човеку, да потпуно себе обоголичи, "имала себе у савршену свету икону Божју". И Господ Христос је дошао у свет, постао човек, да у човеку васпостави и обнови лик Божји, икону Божју, образ Божји. Не само то, Господ Христос је Својим оваплоћењем, Својим рођењем, благоизволео описати Себе, уобличити Себе, уоквирити Себе у тело људско, те на тај начин постао видљив лик, видљива икона Бога невидљивога, а што и апостол Павле афирмише: "Који је обличје Бога што се не види" (Кол 1, 15).
Све то даје нам могућност и права да Господа Христа, који је видљиво обличје Бога невидљивога, изображавамо на иконама, клањајући им се уз молитвено и побожно поштовање. Да изображавамо Његову Пречисту и Преблагословену Матер Богородицу, Његове анђеле и арханђеле и светитеље на иконама, да им се молитвено клањамо и побожно поштујемо. Светитељи су људи који су живели на земљи светим, вечним божанским истинама. Молитвено поштовање иконама указујемо и зато, што је свака света икона жариште и обиталиште чудотворне благодати Божје која очишћује човека, посвећује и освећује у Господу, нарочито икона Пресвете Богородице. Отуда у Цркви и кроз сву историју, њена стална борба за молитвено поштовање светих икона. За време иконоборства догмат о побожном поштовању светих икона је запечаћен крвљу светих мученика и исповедника и поборника иконопоштоватеља, од којих да напоменемо: св. Германа, патријарха цариградског, Стефана Новог, Тарасија, Григорија другог и трећег, папе римске, а изнад свих Јована Дамаскина и Теодора Студита. Духовни Оци Седмог васељенског сабора потврдише печатом сагласности богооткривено учење Светог писма и Светог предања о побожном поштовању светих икона; они су осудили иконоборце и донели одлуку: Онима који не поштују иконе - анатема! Онима који називају иконе идолима - анатема! Они који говоре да свете иконе нису предане од Светих Отаца - анатема!
Представљајући обличје светитеља, тог свештеног суда благодати Божје, тог храма Духа Светога, свете иконе изазивају молитвено расположење и појачавају поштовање према светитељима. То се поштовање изражава: молитвеним созерцањем светих икона, побожним клањањем, побожним целивањем, кађењем светих икона, палењем свећа пред њима и томе слично...
Светитељи нису друго до сведоци о Богочовеку Господу Христу, о Његовом распећу, о Његовом васкрсењу, Његовом вазнесењу и вечноживом присуству у Цркви. Те ми, поштујући Светитеље Божје, пењемо се на небо, јер земља постаје небо кроз Светитеље Његове. Светоотачка сведочанства о побожном поштовању икона светих многобројна су. Један од највећих писаца и поборника светих икона, Јован Дамаскин овако благовести: "Пошто нас неки укоравају што се клањамо и указујемо поштовање икони Светитеља и Владичице наше Богородице, а и осталих светитеља и угодника Христових, то нека чују они, да је Бог у почетку створио човека по лику Своме, кат икон (по образу, по слици). Отуда се ми, не ради тога лика, клањамо један другоме што смо створени по образу Божјем? Јер поштовање, указивано образу прелази на првообраз. Првообраз је оно што се изображава, са чега се врши снимање. Сам Бог је начинио прву икону стварањем човека по образу Божјем". Свети Атанасије Велики у односу поштовања икона пише: "Ми верни клањамо се иконама не као боговима, већ само показујемо своје расположење и љубав према лицу које је изображено на икони. Стога ми често пута, кад се лик на њој изглади, спаљујемо је као дрво непотребно... И ми се клањамо и целивамо родитеље своје и децу своју да им изразимо љубав душе своје". Такође и свети Василије Велики вели о иконама: "Поштовање лика (иконе) прелази на прволик-првоикону". Блажени Теодорт и историчар Филосторг приповедају како хришћани побожно поштују свете иконе, пред којима се клањају, пале свеће и каде.
ОРДЕНИ
Термин "орден" настао је од речи хордо што значи ред, а назван је тако по витешком редовима средњег века. Такође, орден се јавља joш у другом веку пре наше ере под називом фалера, одакле и потиче назив за проучавање и сакупљање ордења - фалеристика. У то време то су биле металне плочице округлог или елипсоидног облика, украшене, орнаментима и фигурама, а ако их је било више, низане су на кокжни ремен, што бисмо у данашње време назвали "орденском граном".
Сврха ордена некада, као и данас, јесте да потврди да је његов носилац на неки начин задужио државу или владара.
Први српски орден - Таковски крст установио је Михаило Обреновић 22. маја 1865. године за време своје друге владе и додељиван је за заслуге стечене у борби за независност и ослобођење и као такав уручиван је све до 1903. године. Такође, уговором између Србије и Црне Горе од 23. септембра 1866. године, првенствено црногорски Орден Данила I, додељиван је за јунаштво на бојном пољу, усвојен је у целокупној Србији. Након тога краљ Милан Обреновић, 23. јануара 1883. године установио је за изузетне услуге за краљевску кући Орден белог орла. Први и други степен овог ордена имају и орденске звезде од злата и ситних кристала, а Орден белог орла са брилијантима и другим камењем чува се у фондацији Смитсонијан у Вашингтону. Међу најлепше светско ордење свакако спада Орден Милоша Великог који је 17. децембра 1898. године установио краљ Александар Обреновић. Медаљон виси на круни Немањића, израђеној од злата и украшеној драгим камењем и перлама од зелено-плаво-белог емајла.